Olga Vuković, koja nikad nije zaboravila “svoga Acu”
U prilogu donosimo prepis izjave Olge Vuković o životu i pogibiji njenog muža Aleksandra Vukovića, pilota jugoslovenske Prve eskadrile.
Zahvaljujemo Vazduhoplovnom muzeju u Beogradu na ustupljenim podacima.
“Olga Vuković, udovica poginulog pilota Prve vazduhoplovne eskadrile NOVJ.
Sa Acom Vukovićem upoznala sam se februara 1931. godine, a dve godine docnije smo se uzeli. 25.8.1935. dobili smo kćer Mirjanu. Aco je 1930. godine završio pilotsku školu u Mostaru, iako su se tome protivili njegovi roditelji (čiji je potpis morao falsifikovati da bi uopšte postao kandidat za pilota).
Do pred rat radio je kao vojni činovnik (u svojstvu adjutanta komandanta Parka 7. lovačkog puka, pukovnika Despotovića, a kasnije pukovnika Antuna Šuha), a bio je i probni pilot na aerodromu u Mostaru. Bio je poznat kao vrlo pravedan i često se zalagao za prava radnika, zaposlenih u Parku.
Besprekorno je leteo i nije imao većih udesa. Znam samo da se jednom, pri probi aviona, zapalio točak aviona, ali bez posledica za njega i avion.
11. aprila 1941. godine u 13,10 časova, Aca je sa mostarskog aerodroma sa avionom tipa “Savoja” preleteo na territoriju SSSR (o tome je opširno pisala “Narodna armija” od 12.3.1953. godine, na str.6). Kasnije je otišao za Egipat, gde je ostao do formiranja 1. eskadrile NOVJ.
Poginuo je 31.8.1944. godine na trećem borbenom zadatku, pri napadu na željezničku stanicu Primorski Dolac.
Po oslobodjenju posetila sam to mesto i saznala, da je prvi dotrčao do aviona sin seoskog učitelja Matasa (docnije profesora u Splitu, sa stanom u Ulici Hajduk Veljkova br. 44). Kažu da je avion očeo padati posle drugog napada, da je zapeo za telefonske žice, srušio jedno drvo (bukvu) i udario u vinograd Ante Vržine iz Primorskog Dolca. Isti dan su došli Nemci i lz Perkovića, a uveče je Aco zatrpan u rov, verovatno od flaka. Kod nekog se nalazi Acina luka, a ostaci aviona su bili u ogradi vinograda, umesto vrata i sl.
Za vreme rata živela sam u dosta teškim uslovima u Mostaru. Retko se dopisivala sa Acom, i to preko nekog Borivoja Pešića, a na adresu Kutusa 2140 Bayoglu, Istambul. Neka Ivanka mi je donosila pisma kući.
Sačuvala sam znatan deo slika, novina, letaka i drugih stvari vezanih za Acu. Sve ću to jednom pokloniti Muzeju vazduhoplovstva, kao uspomenu na mog Acu.
Mostar, 18.10.1970. godine
Olga Vuković, rođ. Barjaktarević, Mostar, ul. Šantićeva br. 75.
podatke zabeležio Velimir Bunjac, kapetan”
