Tako je govorio Bogdan: intervju Refika Hamzića sa Bogdanom Bogdanovićem uoči otvaranja Partizanskog spomen-groblja u Mostaru septembra 1965. godine
Poznati jugoslovenski arhitekta, u razgovoru sa mostarskim novinarom i piscem, u kratkim crtama tumači simboliku elemenata svog remek-djela, otkriva zašto je izabrao Bijeli brijeg kao lokaciju za Partizansko spomen-groblje, šta je mislio o graditeljskom timu i zašto njegovo „najnovije i ujedno najdraže delo“ privlači i naše ljude i strance.
SPOMENIK U KAMENOM MORU
Arhitekt Bogdan Bogdanović o svom delu — monumentalnom spomen-groblju na padinama Bijelog brijega u Mostaru
Mostar, septembra
Partizansko spomen-groblje u Mostaru predstavlja najimpozantnije zdanje ove vrste u zemlji. To je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića, vanrednog profesora arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Uoči otvaranja ovog monumentalnog spomenika razgovarali smo s autorom koga smo zatekli na objektu. Arhitekta Bogdanović, kome je projektovanje ovakvih spomenika najuža specijalizacija u struci, rado se odazvao našoj molbi za razgovor o ovom njegovom najnovijem delu, za razgovor koji se prirodno, preneo i na neke karakteristike i aspekte stvaralaštva u oblasti memorijalne arhitekture.
— Prvo moje delo, spomenik jevrejskim žrtvama 1950. godine — kaže arh. Bogdanović — nagovestilo je moju buduću aktivnost. No, posle tog spomenika duže vreme sam proučavao i studirao ovu oblast, tako da sam tek 1959. godine pristupio radu na projektovanju serije velikih spomenika. Radio sam već poznate spomenike u Sremskoj Mitrovici, Prilepu i Kruševcu. Spomenik u Mostaru počeo sam da radim u vreme kad i ove druge, ali pošto je to bio najveći i najsloženiji objekat rađen je znatno duže.
Šta karakteriše ovu vrstu spomenika?
— Za dela ove vrste karakteristično je to da zapremaju veće prostorne površine i da su urbanističkog karaktera. To su spomenici arhitektonski koncipirani ali koji imaju i skulpturalnu vrednost i za njihov obilazak posetiocu je potrebno najmanje dvadesetak minuta.
Rekli ste, da je mostarski spomenik, iz Vaše serije, najveći. Šta ga sve karakteriše?
— Spomen groblje u Mostaru je ne samo moje najveće delo, već je to i najkonsekventniji objekat. To je takva građevina koja se sklopila, saživela s kamenim pejsažem svetlošću ovog podneblja, vodom, to je neka vrsta akropole nad gradom. Mostar mi je pružio izvanrednu priliku i ukazao veliko poverenje angažujući me da u njegovom ambijentu do kraja razvijem urbanističku koncepciju jednog velikog spomenika. Posao mi je bio naročito olakšan što sam imao odrešene ruke, a ja sam se angažovao do maksimuma da to poverenje opravdam.
Zašto ste odabrali lokaciju na Bijelom brijegu?
— Kada sam se prihvatio posla osnovno je pitanje bilo gde locirati spomenik. Ideja da se objekat gradi na Bijelom brijegu je dobrim delom kolektivna. Obilazili smo grad, njegove doline, peli se na bregove i na kraju posle svega, odlučili se za ovu lokaciju. Želja nam je bila, a u tome smo i uspeli, da se spomenik vidi iz grada, a posebno da se grad vidi sa spomenika. Tako su pali borci ostali sa svojim voljenim gradom koji se stralno razvija.
Spomenik je u celosti građen od kamena…
— Već od prvih dana računali smo da je to spomenik gradskog tipa, ali koji se mora uklopiti u postojeći ambijent s tim da na svoj način dominira gradom. Upravo da bi odgovorio tom svom zahtevu građen je od kamena. Nigde se zato na spomeniku ne može primetiti niti se vidi komad betona ili nekog drugog materijala. Ugrađene su veće količine kamena. Ugradili smo i veliki broj ploča sa starih stambenih zgrada Mostara i tako sačuvali deo živog grada. Te ploče su od kuća u kojima su živeli borci čiji su ostaci sahranjeni u groblju.
I voda je jedan od elemenata spomenika…?
— Da, jer voda je takođe karakteristična za Mostar. Njegova Radobolja i Neretva njegov su krvotok. To sam, istina samo u malom, dao i ovde. Odmah čim se posetilac penje na groblje dočeka ga voda u vodenim orguljama, dok se gore na vrhu vidi njeno vrelo.
Šta karakteriše osnovni ili centralni deo monumenta?
— Osnovni deo spomenika, gornji sklop, čijih se sedam terasa dižu jedna za drugom, predstavlja brda, šume. Završni motiv, krug veliki štit, kojeg za sada nazivamo kosmosom, predstavlja na svoj način krajnji cilj čovečanstva.
S obzirom na složenost i veličinu objekta, na zastoje do kojih je dolazilo u vreme građenja, ipak je spomenik izgrađen za relativno kratko vreme. Delite li i vi to mišljenje?
— Samo produžavanje izgradnje značilo je, na određeni način, sazrevanje. To je doprinelo i tehničkoj stabilnosti spomenika. Ja sam izuzetno zadovoljan tehničkom obradom. Niz teških ideja briljantno je rešio izvođač radova, Preduzeće za parkove i nasade iz Mostara. Objekat je zaista brzo izgrađen, iako je počet 1960. godine. Tome je, razumljivo, najviše doprinela stalna ekipa ljudi koja je godinama ovde radila. Svi su pokazali izvanredan smisao za ovaj posao, nisu znali za radno vreme i teškoće koje su se javljale. Brzo su ih otklanjali. Josip Musa, direktor izvođačkog preduzeća, Ahmed Ribica, tehničar, zatim klesari Vinko Dragojević i Ivo Biočin i mnogi drugi zaista su s uspehom priveli kraju jedan veliki posao.
Da li je Vaša ideja, danas kad gledate dovršen spomenik, dosledno realizovana?
— Zamisao je dosledno sprovedena, a to je za objekat ove vrste od ogromne važnosti.
Na kraju razgovora autor projekta arhitekta Bogdanović posebno je naglasio da se ovo spomen-groblje u kome se nalaze posmrtni ostaci 700 palih boraca NOR-a iz Mostara, čija su imena ispisana na pločama, na izvestan izuzetan način uklapa se u sadašnji i budući život grada.
— Ovakvi objekti, za čiju izgradnju postoje uslovi retko gde kao kod nas, pobuđuju veliko interesovanje ne samo među našim ljudima, već i među mnogobrojnim inostranim gostima. To su objekti koji na svoj način privlače. Istina, oni su moderni i arhaični, ali ugravo to i privlači ljude. Stoga sam izuzetno zadovoljan postignutim uspehom u Mostaru, jer je to grad na putu, tako da će ovo moje najnovije i ujedno najdraže delo imati mogućnosti mnogi da vide.
Refik Hamzić
Izvor: list „Borba“, 26.9.1965.
Imate još vremena? Pročitajte na partizansko.info dva Bogdanova pisma Mostaru – iz 1975. i 1997. godine.