Mostarci u norveškim logorima

Prema podacima, u norveškim logorima je umrlo 23 Hercegovaca. Nekoliko ih ima svoju ploču na Partizanskom spomen-groblju. Pročitajte o njima.

Posebno je interesantan slučaj Ismeta Pašića iz Mostara (on nema svoju spomen-ploču na Partizanskom). Zahvaljujemo Centru za rat i mir Narvik u Norveškoj na slijedećim podacima (sjećanje Žarka Vidovića):

“U Bajsfjordu. To je bilo negde (…) ‘42. godine. Nekako posle ovog streljanja velikog, 17 jula. Jedan naš logoraš iz Rogatice, Tomić zvao se. To je danas Republika Srpska. Kad su se vraćali sa rada, otkrio je da postoji nemački trap gde su skriveni krompiri. A nama su stalno davali one bakalare koji su bili strašno slani. Bili ko cepanice slagani, znate. I to je strašno slano bilo, bez ičega to jedemo. Mi smo morali da ispiramo vodom da to bude manje slano. I tako. Ali on vidi te krompire i na… a imali smo na sebi rusku uniformu jer su tu pre nas bili Rusi i pobijeni su. A taj mantil, šinjel bio zakopčan i on ga napuni krompirima i kad je ulazio na kapiju, primeti stražar i otkopča mu i svi krompiri padaju dole. On uđe unutra, stroj, uzme starešina logora i bira među nama koga će da izaberu da udara batine ovome. (…) I on ide i nađe sa naočarima jednog  iz Mostara, Ismeta Pašića. Ismet Pašić se zvao. Visok, mi smo ga zvali Don Kihot. Znate. Visok i mršav. Imo naočare. I da mu od breze odsečenu granu, ko moja ruka debelu, visoku, ovoliko obrezanu da udari 25 batina Tomiću iz Rogatice. I da mu to u ruke, pred strojem. Svi smo mi postrojeni i to gledamo. Nije nas malo. Tu je nas bilo pa otprilike već 6 stotina, 7 stotina, posle streljanja. I on da njemu to a Ismet odbije. Neće. A stražar bio jak, SS-ovac, kaže njemu da on legne i udari mu kao kasapin onako, udari mu 5 strašnih batina, znate, i onda ga digne i kaže mu, hoćeš sad? Ja ne znam šta on kaže al’ mi vidimo da mu on nudi. On opet neće. On ga opet položi. Udari mu 10 batina, pritom mi to sve brojimo i gledamo. Opet ga digne, on jedva se digne. Opet mu daje da udari ovome. Neću. On ga položi i po samoj ga kičmi, ubije ga batinom. Pred nama svima (…)”

ODLOMAK IZ LITERATURE:

“U martu 1942. godine njemačke vojne vlasti sa našeg prostora počele su sa realizacijom plana operacije »Viking«, što je bila šifra za internaciju 5.600 Jugoslovena u dvadesetak koncentracionih logora osnovanih na nacionalnom tlu okupirane Norveške, naročito na njenom sjeveru … Život interniraca bio je neobično težak, posebno u vrijeme kad su ih čuvali pripadnici SS trupa. Pored gladi i zime (koja je po nekad prelazila i —40°C, kao i iscrpljujućeg fizičkog rada, SS-ovci su zatvorenike svakodnevno i ubijali. Zatvorenici su živjeli u barakama, po 40 do 50 u jednoj sobi. Internirci su radili na izgradnji puteva, željezničke pruge i kamenolomima, na sječi šume, te na podizanju utvrđenja i bunkera u srednjoj Norveškoj (…)”

(foto: logor Beisfjord 1945. godine. Izvor: https://krigsmuseet.no/wp-content/uploads/2017/09/Fangeleiren-i-Beisfjord-1942-engelsk.pdf)

Pročitajte više o raznim logorima u Norveškoj ovdje: https://serbiantimes.info/tajna-o-kojoj-se-cuti-surova-svedocanstva-iz-norveskih-logora-gde-su-srbe-zive-pekli-foto/