Zvonimir J. ORLIĆ 

ZVONIMIR ZVONKO ANTON IVAN (JOSIPA) ORLIĆ, rođen 11. decembra 1910. u Puli. Fotograf. Aktivista NOP-a u Mostaru gdje je živio. U Bataljonu od aprila 1942, stigao je sa grupom od 15 ljudi iz Mostara koju je predvodio Pavle Neimarović, i u kojoj su, između ostalih, bili Šćepo Pavlović, Nenad Perotić, Zvonko Orlić, Suzana Lakatoš i Bisera Puzić,  Gojko Grede, Rajko Grede, Danilo Bovon iz Bijelog Polja. Borac, poginuo u Ostrošcu kod Konjica jula 1942.

Pavle Neimarević se prisjećao jedne epizode u kojoj je po dubokom snijegu morao da se spušta niz liticu da pokupi pisaću mašinu koja je nekom bila ispala, u tom poduhvatu se bio okliznuo i jedva zaustavio „na svega par metara od ivice ambisa. Ostao sam neko vreme miran dok mi se povratila svest, i kada sam podigao glavu i ugledao sela dole u ponoru, zaključio sam da me je samo neko čudo spasilo. Polako sam zabio nož u led, pa se oko njegove osovine okrenuo u suprotnom pravcu, prema gore, prema mašini i koloni koja je sedela i čekala sa užasavanjem posmatrajući ceo događaj koji se ispod njih odvijao kao na filmu. Povratak uzbrdo bio je lak i kada sam uzeo mašinu video sam da su njeni gumeni oslonci na dnu pocepani od klizanja, pa su šrafovi koji drže gumu parali led i zaustavili mašinu na ledu. Kada sam stigao do kolone, Zvonko Orlić mi je rekao da me je slikao foto aparatom koji je nosio, i da je izgledalo fantastično, jer se prilikom mog preletanja kroz prvi nanos snega digao takav oblak snega kao da je bomba udarila (…)“

O trenucima Zvonimirove pogibije je zapisano: „Rano poslije podne neprijatelj je bombardovao Ostrožac i tom prilikom poginuo je Simo Sarić, član KPJ, kafedžija sa Boraka. (…) Teško je ranjen Zvonimir Orlić, rodom iz Pule, fotograf u Mostaru, koji je umro na nosilima na putu za bataljonsku bolnicu.“