Gojko A. SAMARDŽIĆ 

GOJKO (ALEKSE) SAMARDŽIĆ, rođen 22. maja 1920. u Mostaru. Krojač. član SKOJ-a. Učestvovao u brojnim ilegalnim akcijama u Mostaru, poput preuzimanja oružja iz napuštenih kasarni vojske Kraljevine Jugoslavije. Zabilježeno je da su on i Života Neimarović, kao krojači, svim dobrovoljcima sašili papuče od čoje da bi se mogli nečujno iskrasti kroz grad u odred. U ustaničke jedinice istočne Hercegovine stupio u jesen 1941, a kasnije u 2. bataljon 10. hercegovačke brigade. Borac. Poginuo na Vučevu 7. juna 1943. godine u toku Pete ofanzive.

O jednoj akciji ilegalaca u kojoj je učestvovao Gojko:

„Po padu mraka Života je sakupio grupu komunista i nas skojevaca. U našoj grupi smo bili: Boro Balać, Đole Balać, Obrad Slijepčević, Boro Radan, Boro Zurovac, Gojko Samardžić, Ibro Džeferović, Vasa Maslo, Todor Neimarević i ja. Ušli smo u napuštene zgrade u krugu kasarne divizije. Ušli smo preko zida na Pešinovcu, jer se čulo da je na kapiji straža. Napolju su ostali Gojko Samardžić i Boro Radan, da nam čuvaju stražu i čekaju da im dodajemo ono što iznesemo. Po Životinom uputstvu iznosili smo samo vojničku opremu: oružje, municiju, bombe, šatorska krila, topografske karte, i drugo. Tako smo izneli 17 vojničkih pušaka, kalibra 7,9 mm, dva sanduka puščane municije i dva sanduka ručnih bombi, otvoren sanduk municije za pištolj 9 mm, dosta rasute puščane municije, sakupljene u torbicu i šatorsko krilo, više šatorskih krila, mnogo topografskih karata, 2 pištolja, 2 busole, te jednu pisaću mašinu i raznih sitnica – hartije, olovaka i bojica. To smo dodavali Gojku i Bori, a oni su prenosili preko ulice i sklanjali iza kapije Novog groblja. Zatim smo sve to prenijeli u groblje i sklonili u grobnice i u travu između njih, a slijedećeg dana prenijeli u Orlovo gnijezdo.“