Velimir P. KOVAČEVIĆ

VELIMIR VELJKO (PETRA) KOVAČEVIĆ, rođen 28. avgusta 1919. u Lukavcu kod Nevesinja. Od ranog djetinjstva živio i školovao se u Mostaru, učitelj, pjesnik. Predratni član SKOJ-a. Njegove revolucionarne pjesme, pisane uoči rata, čitane su na sastancima mostarskih skojevaca 1941. Uhapšen od ustaša 2. avgusta 1941. u Mostaru i ubijen.

Velimir je zajedno sa svojim drugom, potonjim slikarom konzervatorom i pjesnikom, Svetislavom Mandićem (1921-2003) izdao zbirku pjesama “Dvojica” 1940. godine. Pročitajte zbirku ovdje.

Mnogo godina kasnije, ostarjeli Svetislav će svojim ubijenim drugovima posvetiti pjesmu “Onaj sudnji dan”. U stihovima se obraća i svom palom drugu Velimiru:

(…)

A kako ću ja tada stati pred lica svojih bližnjih,
pred one koje sam nadživeo toliko decenija,
a koji su mi nekad bili vršnjaci,
pred one koji su otišli razmrskanih čela
onog neshvatljivog leta kada su imali dvadeset
godina.

Koga ću tu sresti,
s kim rečito ćutati, nemo razgovarati?

(…)

Naći će se tu pitomi i hrabri Velimir Kovačević,
u odelu kupljenom od prve učiteljske plate.
Za njim su čeznule osmoškolke,
a on voleo neku frizerku.
Da je preživeo taj grozni juli
postao bi gorski general,
a posle, bio bi pesnik prvoga reda,
kakav Eliot, Popa i drugi venconošci!”

Pročitajte pjesmu u potpunosti ovdje.