brošura “Partizanski spomenik u Mostaru” (1980.)
knjiga “Spomenica Mostara 1941-1945.”
drugi dokument ili dokaz o spomen-ploči (na pr. fotografija)
Avdija M. PAVLOVIĆ
AVDIJA AVDO (MUJE) PAVLOVIĆ, rođen u Mostaru 24. decembra 1902. u Mostaru. Bravar (po raznim izvorima, rudar ili strojobravar). Aktivista radničkog pokreta i NOP-a, hapšen nakon septembarskih demonstracija 1940. godine u Mostaru.
U Avdijnoj kući su se često krili ilegalci i borci, te sakupljali odredi za odlazak u partizane. „Ne beri brigu, zlatane moj!, tako bi Avdija dočekivao mnoge opasnosti“. Kao član partije, bavio se direktnim agitovanjem i propagiranjem, i pozivao je radnike da se što masovnije uključe u akciju narodne pomoći. Uhapšen nakon povratka boraca Bataljona u Mostar poslije bitke na Sutjesci, i racije do koje je nastalo zbog izdaje “demoralisanog” borca. Zajedno sa borcima Mostarskog bataljona streljan na Ovojcima. Nakon Avdijine smrti, njegova žena Munta je nastavila da dočekuje kurire.
Na Ovojcima je nakon rata podignut spomenik na kojem su uklesana imena streljanih boraca.
Mensur Seferović je opisao raciju u Mostaru i Avdino držanje:
„Tog jutra se iza bodljikave žice, nedaleko od fabrike duvana, našlo na okupu preko hiljadu i po muškaraca. Okolo su stražarili teški mitraljezi sa kamiona. Na sredini širokog kruga stajao je viši oficir, kraj njega agent i . . . Husković. Preplašen, skoro izbezumljen, Husković je ispred zatvorenika išao korak po korak, gledao je u svakog iz stroja i, bez riječi, upirao prstom u svoje žrtve. Zatvorenik prema kome bi se ispružila njegova ruka izlazio je nasred kruga, i ubrzo se, poslije prvog Huskovićevog izdajničkog puta, tu našlo tridesetak zatvorenika, među kojima su bili i ljudi kod kojih se i sam Husković krio i hranio. Izveo je i Smaju Jugu i Mehu Palu, drugove sa kojima se borio u petoj ofanzivi, i Avdiju Pavlovića, kod kojeg su mnogi ilegalci uvijek nalazili sigurno sklonište, odakle su mnogi rodoljubi otišli u odred. ≫Ne beri brigu, zlatane moj!≪, tako bi Avdija dočekivao mnoge opasnosti. I ovog jutra je bio smiren, jer među uhapšenim nije više bilo boraca bataljona, koji su ubrzo, vodeći mlade drugove, izbjegli iz grada i ponovo se okupili u Podveležju.“
Ćemalović, Enver (1986): Mostarski bataljon, Mostar; Seferović, Mensur (1964): Partizanski kolopleti, „Narodna armija“, Beograd; grupa autora (1961): Hercegovina u NOB 1. dio, Beograd, Vojno delo; grupa autora (1986): Hercegovina u NOB 4. dio, Beograd; Konjhodžić, Mahmud (1981): “Mostarke”: fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam, Opštinski odbor SUBNOR-a Mostar, grupa autora: Spomenica Mostara 1941-1945.; http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00064_19510726|page:3
Fotografija: borac: Partizanski spomenik u Mostaru (nepotvrđeno), spomen-ploča: S. Demirović (2018.), spomenicinob.info
Poznajete li detalje iz života ovog borca? Pošaljite nam vaše priče i fotografije. Sačuvajmo od zaborava!
